Novo dvorište izgleda savršeno dok ne padne prva jača kiša. Tada se pokaže da li je neko mislio na vodu ili je ona ostavljena da sama pronađe put. Lokve na behatonu, voda koja se sliva ka kući, vlažni zidovi i ulaz u garažu koji se pretvara u bazen česti su problemi dvorišta bez pravilnog odvodnjavanja. Dobra vest je da se većina ovih problema rešava pravilnim padom, kanalicama sa rešetkom i šahtama. U nastavku objašnjavamo kako se odvodnjavanje planira i koje greške treba izbeći.
Zašto je odvodnjavanje važnije od izgleda dvorišta
Voda je najveći neprijatelj svake spoljne površine. Kada se zadržava na pločama ili ispod njih, ispira posteljicu, pa ploče počinju da tonu i ljuljaju se. Zimi se ta voda smrzava, širi i podiže ploče, a na proleće ostaju udubljenja i pukotine. Voda koja se sliva ka kući vlaži temelje i zidove, pa se javljaju buđ i oštećenja fasade. Zato se odvodnjavanje planira pre polaganja prve ploče, a ne kada se problem pojavi.
Pravilan pad, osnova svakog odvodnjavanja
Svaka spoljna površina mora imati pad od najmanje 1,5 do 2 odsto, što znači 1,5 do 2 cm na svaki metar dužine. Pad se uvek usmerava od kuće, ka travnjaku, kanalici ili slivniku. Kod većih površina pad se deli na više pravaca, kako voda ne bi putovala predaleko i nosila pesak iz fuga. Ovaj pad se ne pravi u završnom sloju, već već u podlozi od tucanika i posteljici. Površina bez pada, koliko god lepo izgledala, uvek će zadržavati vodu.
Kanalice sa rešetkom i gde se postavljaju
Linijske kanalice sa rešetkom skupljaju vodu sa cele širine površine i odvode je na željeno mesto. Najčešće se postavljaju ispred ulaza u garažu, jer je to tačka gde se voda sa prilaza najviše skuplja. Postavljaju se i uz zid kuće, kada prostor ne dozvoljava pad od objekta, zatim na ulazu u dvorište i na prelazu između dve površine sa različitim nagibom. Kod dugih prilaza kanalice se postavljaju poprečno na više mesta. Pravilno postavljene kanalice rešavaju problem koji pad sam ne može.
Koju klasu opterećenja izabrati
Kanalice i rešetke se razlikuju po tome koliko opterećenja mogu da podnesu, i ta klasa opterećenja mora odgovarati nameni površine. Klasa A15 namenjena je pešačkim stazama, terasama i površinama bez vozila. Klasa B125 koristi se za prilaze, garaže i parkinge za putnička vozila. Klasa C250 ide uz ivice kolovoza i na parkingima gde povremeno prolaze teža vozila, a D400 za kolovoze i površine sa kamionima. Ugradnja slabije klase na prilaz za auto dovodi do pucanja rešetke i oštećenja kanalice.
Šahte i slivnici za tačkasto odvodnjavanje
Na mestima gde se voda skuplja u jednoj tački, u uglu dvorišta, ispod oluka ili u najnižem delu površine, postavljaju se slivnici i šahte. Šahta omogućava da se voda iz više pravaca skupi na jednom mestu i odvede dalje cevima. Važno je da šahta ima taložnik, deo u kome se zadržavaju pesak, lišće i nečistoće, kako ne bi zapušili cevi. Poklopac šahte bira se takođe prema opterećenju, isto kao kod kanalica. Šahte se postavljaju tako da budu dostupne za povremeno čišćenje.
Gde odvesti vodu iz dvorišta
Voda skupljena kanalicama i šahtama mora imati jasno mesto ispuštanja. To može biti travnjak ili zelena površina na dovoljnoj udaljenosti od kuće, upojni bunar u kome se voda polako upija u zemlju ili priključak na kišnu kanalizaciju gde ona postoji. Pravila o priključenju atmosferske vode razlikuju se od mesta do mesta, pa ih je dobro proveriti kod lokalnog komunalnog preduzeća pre radova. Voda se ni u kom slučaju ne usmerava na susednu parcelu. Za odvođenje na veće udaljenosti koriste se betonske cevi odgovarajućeg prečnika.
Oluci i voda sa krova
Mnogi zaborave da najveća količina vode u dvorištu dolazi sa krova. Oluci koji se izlivaju direktno na behaton prave lokve, ispiraju fuge i vremenom oštećuju površinu uz kuću. Rešenje je da se olučne vertikale povežu sa šahtom ili cevima koje vodu odvode dalje od objekta. Ako to nije moguće, ispod oluka se postavlja kanalica ili slivnik. Na taj način se velika količina vode zadržava pod kontrolom i ne ugrožava temelje.
Drenaža ispod površine
Kod terena sa glinom, visokim nivoom podzemne vode ili na padini, površinsko odvodnjavanje nije uvek dovoljno. Tada se radi i drenaža ispod podloge, perforiranim cevima položenim u šljunak, koje skupljaju vodu iz tla. Ovakav sistem se često kombinuje sa drenažom oko temelja kuće. Drenaža se planira pre nasipanja tucanika, jer se kasnije ne može dodati bez skidanja cele površine. Na problematičnom terenu ovo je razlika između dvorišta koje traje i onog koje stalno tone.
Najčešće greške pri odvodnjavanju
Prva greška je površina bez pada ili sa padom ka kući, što je nažalost česta pojava kod brze izrade. Druga je izbor rešetke slabije klase od potrebne, pa ona puca pod točkovima automobila. Treća je kanalica bez izlaza, gde se voda skupi, ali nema kuda da ode. Četvrta je šahta bez taložnika, koja se brzo zapuši. Peta je potpuno zaboravljeno održavanje, jer i najbolji sistem prestaje da radi kada se rešetke napune lišćem.
Kako održavati kanalice i šahte
Odvodnjavanje traži malo održavanja, ali redovnog. Rešetke se čiste od lišća i nečistoća, naročito u jesen, kada lišće za nekoliko dana može da zatvori protok. Taložnici u šahtama prazne se nekoliko puta godišnje, a pre zime obavezno. Posle jakih kiša dobro je proveriti da li voda otiče brzo i da nema zastoja. Zimi se proverava da rešetke nisu zamrznute i zatrpane snegom. Redovno održavanje produžava vek i sistema i cele površine.
Koliki treba da bude pad behatona?
Pad behatona treba da bude najmanje 1,5 do 2 odsto, odnosno 1,5 do 2 cm po metru dužine. Pad se uvek usmerava od kuće ka mestu gde voda može da otekne. Kod veoma velikih površina pad se deli u više pravaca. Premali pad ostavlja lokve, a preveliki može biti neudoban za hodanje i parkiranje. Pad se pravi već u podlozi, a ne samo u završnom sloju.
Da li se kanalice mogu naknadno ugraditi u postojeći behaton?
Naknadna ugradnja kanalica je moguća i često je najbolje rešenje za postojeća dvorišta sa lokvama. Ploče se na mestu kanalice pažljivo vade, pravi se betonska podloga za kanalicu, a zatim se ploče vraćaju i seku uz ivicu. Važno je obezbediti izlaz za vodu, cevima do šahte ili zelene površine. Kod dobro urađenog posla razlika u izgledu se gotovo ne primećuje. Ovo je mnogo jeftinije od prepravke cele površine.
Koju rešetku staviti ispred garaže?
Ispred garaže za putnička vozila najčešće se bira kanalica sa rešetkom klase B125. Ona podnosi prelazak automobila i manjih kombija bez oštećenja. Ako kroz prilaz prolaze i teža vozila, bira se C250. Rešetka mora biti dobro fiksirana, kako ne bi lupala i pomerala se pod točkovima. Kanalica se postavlja celom širinom ulaza.
Zašto se voda zadržava na novom behatonu?
Kada se voda zadržava na novom behatonu, uzrok je najčešće nedovoljan ili pogrešno usmeren pad. Moguće je i da se podloga na nekim mestima slegla, pa su nastala udubljenja. Ponekad je problem u tome što voda nema kuda da ode sa kraja površine. Rešenje zavisi od uzroka, od podizanja pojedinih ploča do ugradnje kanalice. Što se ranije reaguje, to je popravka jednostavnija.
Da li je potrebna dozvola za odvodnjavanje dvorišta?
Za samo odvodnjavanje unutar sopstvenog placa obično nije potrebna posebna dozvola, ali priključenje na javnu kanalizaciju podleže pravilima lokalnog komunalnog preduzeća. U mnogim mestima nije dozvoljeno ispuštanje kišne vode u fekalnu kanalizaciju. Voda se ne sme usmeravati na susedne parcele ili javnu površinu tako da nanosi štetu. Pre većih radova dobro je raspitati se u opštini ili komunalnom preduzeću. Tako se izbegavaju kasniji problemi.